Хајдук

Хајдук
кликни на слику за фб страну https://www.facebook.com/hajduksrbija

четвртак, 12. децембар 2013.

Зашто је Хајдук Сплит Србски Ногометни Клуб?

Ко је донија балун у Сплит? 



Данас када је све одрађено како треба многим Србима је незамисливо да неки Вјекослав, Фабијан, Дон, Фратар, Медо, Иво, Јосип може себе да сматра Србином иако је католичке вере, а опет заборављају да је наш први Велики Жупан лозе Немањића био прво крштен у Католичкој цркви, па опет долазимо до те фамозне религије која је поделила Србе.



Па да почнемо о покрету Срба Католика још пре оснивања Хајдука из Сплита.

Покрет Срба католика први пут се организовано појавио на територији Далмације. За почетак покрета може се условно узети оснивање часописа Дубровник 1849. године од стране грофа Меда Пуцића и Матије Бана, обојице чланова Србске краљевске академије. Можда би неко помислио да је све то била само политика србске кнежевине, те да су Пуцић, Бан и многи други били просто речено, ”агенти Србије”, што су често износили припадници Хрватске странке права. Међутим, како је већина Срба римокатолика била високо образована и за данашње појмове (Перо Будмани, један од најактивнијих Срба католика знао је чак деветнаест језика!), и како србска политика од унутрашњих трвења никако није ни могла да покрене сличну иницијативу, тешко да су теорије ,,праваша” прихватљиве.

Но, оно што нас као људе двадесет првог века може да научи овај несвакидашњи покрет, није за потцењивање, јер су многе проблеме Срба први на својој кожи осетили управо људи попут Меда Пуцића, Људевита Вуличевића, Антуна Фабриса, Марка Цара, Ива Ћипика, дон Јакова Групковића, и многих, многих других. Опет наглашавам да обратите пажњу на имена и презимена неких Срба у Далмацији.

Др Лујо Бакотић један од представника Срба римокатолика у свом делу ,,Срби у Далмацији” број својих сународника и католика процењује на 20-25 хиљада, док ће још један србски првак Стијепо Стражичић у листу ,,Радник” 1887. навести да у ,,Далмацији на сваких 100 Срба 78 су католичке вјере”. Занимљиво је да два Немца у Далмацији па и читавој јадранској обали до Истре уопште не налазе Хрвате, већ само Србе и Италијане. Њихова имена су Лудвиг Салватор, племић који је пропутовао цео Медитеран, а иза себе је оставио дело ,, Die Serben an der Adria”, објављено у периоду 1870-78 као етнолошка студија о ношњама, приморских Срба. Друго значајно дело је објављено на србском језику у Задру 1893. године под називом ,,О етнографији Далмације” из пера Хермана Бидермана, аустријског историчара и социолога.


Оно по чему су Срби римокатолици такође ,,предњачили” је и увођење латинице. Управо се међу њима по први пут међу Србима јавила латиница и то у прво време у верске и сврхе коресподенције, да би касније потиснула ћирилицу која је у Дубровнику дуго била баштињена. Да је ово тачно потврђује нам нико други до Вук Караџић, који у својој ,,Писменици” из 1814. године, јасно прави разлику између ћирилице, латинице којом се служе Срби римокатолици и латинице којом се служе Хрвати.

Како се губе Срби Католици у Далмацији. Једноставно после првог рата већини је наметнуто да буду Југословени који су се још сећали својих србских корена док после другог рата постају Хрвати и полако се губи сваки идентитет и тако НК Хајдук који није осећао ништа према НДХ и Хрватима већ је до тада задржао своје колико толико србске оквире постаје насилно и ХНК Хајдук и пише му се нова историја као и свим породицама Далмације чија презимена данас звуче хрватски и италијански а пре мање од 100 година то су биле породице које су биле поносне на своје србске корене и католичку веру али то им је било ускраћено тако да су постали Хрвати а Хајдук хрватски иако Хајдуке хрвати нису имали! Иначе пре тога је настала изрека у Далмацији  „Брат је мио ма које вјере био“.

На крају, једна појава која је можда најкарактеристичнија за Србе: ,, када је Турчин крвав до лаката, потурица мора бити до рамена”. Ово се исто може рећи за покатоличене Србе, који су постали Хрвати. Тако рецимо још има православних Срба који се презивају Павелић (аутор ових редова лично познаје једног) као и ,,поглавник НДХ”, Шакић попут Динка Шакића, Лубурић попут Вјекослава-Макса команданта Јасеновца, Мајсторовић попут најпознатијег фратра-кољача, Рукавина попут Јоза и Јураја, Перковић попут Томпсона, а о Старчевићима и да не говоримо.
Срби римокатолици су свакако обележили једну епоху, а наш заборав је обележио нас. Између србске нације којој су припадали и римокатоличке цркве, постали су Хрвати или нестали. На нама је, да им се у нестанку не придружимо, да макар мало учимо на њиховим грешкама и да оставимо то будућим генерацијама у аманет. Великомученици јасеновачки нас посматрају.

Национални рад приморских Срба, одвијао се преко просветних и привредних друштава, која су окупљала православне и католике. Србско братство, основано је 1897. године, трудећи се да целокупан јавни живот Срба, концентрише у јединственој организацији и на политичком плану. Окупационе аустријске власти су рад овом србском друштву забраниле 1899. године. На скупштини у Книну (Крајина), 20. и 21. октобра 1901. године, састали су се посланици, општински начелници, свештеници, учитељи, занатлије, трговци и виђенији сељаци приморских Срба и основали просветно-привредно друштво Србска зора. Најзаслужнији за оснивање друштва био је Антун Фабрис. Ново друштво је после искуства са Србским братством одвојило просветно-привредни рад од политике. На скупштини у Дубровнику, 9. маја 1902. године, усвојена су правила друштва и изабрана управа под председништвом Матеја Шарића, апотекара из Дубровника. У ту су управу, која је имала 16 чланова, ушли најугледнији Срби са Приморја.
Установљени су Пододбори Србске зоре у местима где је било најмање 30 чланова. Седиште друштва било је у Дубровнику. Рад друштва кретао се у два правца. С једне стране радило се на унапређењу привреде, а са друге на подизању опште просвећености приморских Срба. Да би унапредила привреду Србска зора је подстицала оснивање земљорадничких задруга по селима и штедионица по градовима. На челу покрета за оснивање задруга били су Срби Дубровчани, др Рудолф Сарделић (душа задружног покрета), Матеј Шарић и Луко маркиз Бона. Прва Србска земљорадничка задруга на Приморју основана је 1902. године у Боки Которској у селу Каменари. У првој половини 1904 г. основане су земљорадничке задруге у Главатићу, Главатима, Пријерадима, Мокринама и Ораховцу (Бока Которска); у Ђеврскама и Кистањима (Северна Далмација). Укупно је до 1914. године у Далмацији основано 42 земљорадничке задруге, 2 рибарске задруге (Баошић и Св. Стефан) и 3 уљарске задруге. Уз помоћ Србске банке из Загреба и њеног прокуристе Стевана Крамате осниване су штедионице: Србска бокешка штедионица у Котору 1901. године, Србске штедионице у Задру и Дубровнику 1902. године. На иницијативу Србске зоре основан је 1905. године Савез србских привредних задруга на Приморју са седиштем у Дубровнику. Први конгрес србских задруга на Приморју одржан је 7. августа 1908. године у Дубровнику. На њему је учествовало изасланство задругарства из Србије. Упоредо са радом на ширењу српског задружног покрета, Србска зора је по селима делила пољопривредне алате, плави камен, вештачко ђубриво и семење детелине. Ради семена и гладних година, сељацима је препоручивала установу Задружних амбара. На иницијативу Савеза србских привредних задруга основана је 1909. године у Дубровнику Централна каса србских привредних задруга на Приморју.
И сада долазимо до 1911. године када је основан фудбалски клуб Хајдук.
Ко га ја основао?
Ту њихова историје не лаже толико али мало сакрива и манипулише чињеницама.  Хајдук су основали Фабијан и Лука Калитерна , Луцијан Стела, Вјекослав Иванишевић, Иван Шакић. Пре другог рата све Калитерне су се сматрале Србима. Луцијан има презиме италијанског порекла али је био Србин католик, док су Шакићи и Иванишевићи пре другог светског рата били Срби неки католици, неки православци али националност им је била србска. Што се тиче  браће Калитерне имамо необориве доказе њиховог порекла и осећања што је најбитнје у књигама Аустро-угарске где пише да су оба брата затварани због Србофилије и ширење великосрбске пропаганде током рата. Погледати слику доле. 
Шта се прећуткује? За почетак да су у оснивању клуба такође учествовали следећи Србски студенти из Чешке и Аустрије пореклом Далматинци али њихова имена су вероватно превише србска за један ХНК. Они су: Блажо Приморац, Борислав Приморац, Ђорђе Матавуљ, Никола Матановић, Павле Јанковић, Филип Радовић, Филип Јанковић, Јован Дивац, Новица Давнић, Бранко Вуковић. Значи они нису битни за клупску историју јер су очитог србског порекла док код других је то латинским именима доведено у питање.
Онда се прећуткује да је помоћ како логистичку тако и материјалну за оснивање клуба студентарија добила од Србске Зоре. Е сад ово је већ очито зашто се заташкава и зашто се ћути.

Ајмо сада мало о имену ХАЈДУК, зашто ХАЈДУК?

Питамо се зашто је већина Срба из Лике, Крајине, Баније, Далмације, Кордуна... навијало за 'Ајдука из Сплита. Подсећање на велики србски клуб Хајдук из Сплита, чији навијачи данас, не знајући рођење, историју и гене, певају "за геноцид спремни".
Добио је име у част србских хајдука и ускока. Да напоменемо да "Хрвати" нису имали хајдуке а да су хајдуци по Далмацији и Истри били Јанковић Стојан, Сењанин Иво, Смиљанић Илија, Иво Голотрб, Комнен Барјактар идр. чија се имена спомињу и у СРБСКИМ народним пјесмама јер ако се сетимо путописа Немаца који нису налазили Хрвате у приморју остаје јасно да једнио су могли бити или србски или талијански `ајдуци а ја стварно не зна за иједног хрватског хајдука. Да подсетимо, до другог светског рата већинско становништво Сплита, Солина, Каштела, Далматинске Загоре, Дрниша...а да не помињемо Дубровник је било већинско србско. Ојкаче, личке капе, сињска алка, крајишка ношња, музика и песме а на крају и Хајдук из Сплита је украден Србима са тих простора. Јер још једном да напоменем Хрвати нису имали на Хајдуке, ни Ускоке тако да само име клуба је већ јасна ствар о чијем клуби се ради.


 Хајдук је првих година играо у црвено плавим белим дресовима али је то АустроУгарска забранила па су прешли на беле или биле дресове а шаховницу ставља  са настанком НДХ. 

Хајдук је 30 година играо без грба на дресу и први пут га је поставио 1941

Али имамо још једну чињеницу ако још има иоле који неверни тома.

Председник Хајдука од 1913. године био је Будислав Грга Анђелиновић Ко је био опаки Грга Анђелиновић?

 Због протуаустријског говора у Косову код Книна при прослави Косовске битке, у Задру је 1915. осуђен на три године строгог затвора. Двије године касније аустријске власти га, по казни шаљу у војску у Беч. Свршетком рата и након опће амнестије свих затвореника, враћа се у Загреб и уређује лист Хрватска држава коју издаје фракција Странке права (Милиновци), а која се залаже за народно уједињење свих славенских народа. Најзанимљивији дио биографије др. Грге Будислава Анђелиновића је гушење побуне хрватских војника 5. просинца 1918. на Тргу бана Јосипа Јелачића, те сурадња с четницима тијеком ратних година. Просиначку побуну коју је по заповиједи др. Грге Будислава Анђелиновића у крви угушила полиција - морнари и српски соколови. Ево како те догађаје описује повјесничар др. Рудолф Хорват у књизи Хрватска на мучилишту: "Предсједништво Народног вијећа издало је 3. просинца 1918. у Београду обавијести да с ’даном 1. просинца читав наш народ славенско-хрватско-српски твори јединствену државу под регенцијом његова кр. височанства престолонасљедника Александра’. У Загреб је 2. просинца 1918. дошла прва вијест да је синоћ у Београду створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца." Аустроугарској наклоњени Хрвати одлучили су да протестују. За њихову је намјеру по својим уходама сазнао др. Грга Анђелиновић, шеф полиције у Загребу. Он је на неке куће на Јелачићевом тргу смјестио оборужане војнике (морнаре) који дочекаше војне манифестанте. Дошло је до сукоба у коме су морнари лакоумно из машинских пушака с прозора двију кућа (број 6 и 21) пуцали на војнике и полазнике. Неки војници узвратише пуцњаву, али - како бијаху незаштићени на отвореном тргу - брзо подлегоше. "Телефонски сам се обратио г. потпуковнику Симоновићу и г. потпуковнику Антонијевићу да ми као шефови и делегати србске војске дођу у помоћ, јер ја нећу моћи да одржим ред у Загребу. Г. Симоновић је казао: ’Ја нисам добио акт о уједињењу, ја нећу да проливам хрватску крв, нећу да се каже да је овде у Загребу брат Србин пуцао на брата Хрвата’ (Пљесак у Скупштини). Господо, онда сам ја по својој дужности сматрао да треба први да почнем, сматрао сам да је то моја дужност и ја се тим крвавим рукама, које ми предбацују господа од Хрвата, поносим. "Забиљежени су податци да је тијеком ратних година 1942. и 1943. писао текстове у канадском Српском гласнику и четничком листу Новости. Најзанимљивији део његове историје је да је током рата био један од помагача Војводе Мочила Ђујића. 




 Ако неће Срби из Србије, Срби из Далмације хоће. И у овом хрватском пристрасном тексту све јасно пише између редова. У преводу човек је пуцао на исте оне људе који су ратовали тај рат на страни Угара који су починили најгнусније злочине на Србима у том рату. Остао је омржен код Хрвата који га називају про југословенским Хрватом иако се сам сматрао Србином. 

Шта можемо закључити из свега овога? Србско име, србски студенти, Србин председник клуба?

Закључак је јасан! Ми смо народ који олако заборавља и препушта све своје другима, тако је и са Маћедонцима, тако је са Албанцима, Бугарима, Хрватима, Мохамеданцима а полако и са Црногорцима.
Памет у главу и одржимо сећање на наше Србе ма које вјере, вере и вире јер су крв своју, име и част давали за своје поносно србско порекло и да би их се ми сећали а не под усташе и балије заводили.

Живела СВЕСРБИЈА!


Живио Хајдук и његова славна србска историја!



Коришћена литература:
Ludwig Salvator – Die Serben an der Adria:http://www.ludwigsalvator.com/digi/serben/serben.htm
О етнографији Далмације, Х. Бидерман 1893:http://www.scribd.com/doc/18452012/HI-Bidermann-Etnografija-Dalmacije-1893g
The Catholic Encyclopedia: http://www.newadvent.org/cathen/02694a.htm
Срби католици – Светозар Борак, Нови Сад 1998.
Целокупна дела- Никола Томазео и Људевит Вуличевић, приредио Васа Стајић, Суботица, 1929.
Католички Срби – Лазо М. Костић, Српски културни клуб ,,Свети Сава” 1963.
О српском имену по западним крајевима нашега народа – Василије Ђерић, Београд 1914.
Срби католици на Приморју од уједињења до Априлског рата – Саша Недељковић
Зборник о Србима у Хрватској 1 – САНУ, 1989.
Српство Дубровника – Андреј Митровић, СКЗ 1992.
srpskaistorija
Магацин

35 коментара:

  1. Krv i koleno ne odredjuje vera, politika i mesto zivljenja. Krv je krv.

    ОдговориИзбриши
  2. Samo mala greska se potkrala Nemanjic nije krsten u katolickoj crkvi nego je primio krunu od katolicke crkve a to nije isto kao i krstenje a i katolicka crkva je formirana tek od sredine 6 veka a odcepila se od izvorne crkve kako se tada zvala tako da je pravoslavna ili ortodoxna crkva starija posto je direktan naslednik izvorne.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. gresis....Stefan Nemanja je rodjen,odrastao i krsten je u Duklji koja je tad uglavnom bila katolicka,jeste krsten po katolickom obredu,ali tada razlike nisu bile toliko izrazene.Stefan Prvovencani je dobio krunu iz Rima.

      Избриши
    2. Nisu izražene, a prođe vekovi od razdvajanja crkava!?

      Избриши
  3. I to pišu ljudi koji možda nikad nisu bili u Splitu i Dalmaciji! Ajde to reci starom Splićaninu, prasnut će u smijeh... U Splitu i Dalmaciji je živio u velikoj većini katolički Dalmatinski narod koji kasnije pohrvaćen, što je istina, ali se nikad nitko u Dalmaciji od antike nije zvao srbinom sve do 19.st. kada počinje posrbljavanje dijela pravoslavnog stanovništva Dalmacije od strane srpskih popova kojima je to bio zadatak, kao hrvatskim fratrima... Vicko Krstulović zapovjednik 9.dalmatinske divizije i jedan od najboljih svjedoka toga vremena stvaranja Hajduka najbolje svjedoči, za njega tu nema srba! i njima nije nametnuto Jugoslavenstvo kao to ovdje piše, naprotiv ideja Jugoslavenstva je proizašla iz Dalmacije, kako Vicko svjedoči o tim burnim vremenima; „O blagdanima ili nedjeljom skupili bi se momci i djevojke pa bi čitali „Razgovor ugodni naroda slovinskoga“ fra Andrije Kačića Miošića, što je u nama budilo jugoslavenske osjećaje i patriotizam uz težnju za bratstvom i jedinstvom sa svim našim narodima. Da, bratstvo i jedinstvo nije nastalo sa nama 1941. Ono je tada polagalo ispit. I to baš u vrijeme kad se postavilo pitanje - opstati ili nestat“

    Ovdje je riječ o totalnom nepoznavanju dalmatinske povijesti njenog naroda, a nadasve je ovdje riječ o srbovanju, s kojim ćete i od nas Dalmatinaca napraviti još većim neprijateljima.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Zašto se toliko skriva od javnosti popis stanovništva u Dalmaciji, austrijskog statističara dr Adolfa Fikera, po kojem je u Dalmaciji 1857. godine živelo 88,92% Srba (katolika, pravoslavaca i muhamedanaca), 10,84% Talijana i 0,24 Arnauta….Iz popisa stanovništva u Austriji, odnosno Austro-Ugarskoj i to iz: 1850, 1860, 1870, 1880, 1890, 1900. i poslednjeg popisa iz 1910. se neoborivo i neporecivo uviđa da je postojala srpska etnička većinska procentualna zastupljenost u stanovništvu pokrajina u sastavu današnje Republike Hrvatske: Slavoniji, Maloj Vlaškoj (Maloj Srbiji), Baniji, Kordunu, Lici, Gorskom Kotaru, Ravnim Kotarima, Dalmaciji, Dubrovniku, Boki Kotorskoj i, čak, u Istri!Stanovništvo Istre je do početka sedamnaestog stoleća bilo srpsko i pravoslavno. A kratkotrajna srednjevekovna država Hrvatska je bila, takođe, s pravoslavnom religijom i Hrvati će prelaziti u rimokatoličku veru tek kad ih pokore Mađari — 1097. godine.Dubrovnik,kojeg su u 19. veku nazivali „Srpska Sparta“, je bio srpski trgovački, duhovni i primorski centar. Stanovništvo sa prostora Dubrovačke republike je čak sve do početka 20. veka zadržalo srpski identitet.To što su Dubrovčani ispovedali katoličku veru, kao i Hrvati, ne govori ništa o srodnosti Dubrovčana i Hrvata. U pitanju je priroda širenja katolicizma u srpskim zemljama; na jadranskoj obali i zaleđu. To je činjeno zahvaljujući dominaciji Vatikana, Venecije, Mađarske i Austrije u ovom delu Balkanskog poluostrva.U Dubrovniku je hrvatsko ime nepoznato sve do sredine 19. veka kad, posle pada Napoleona, nova sila u tom delu Jadrana, Austrija, u Dubrovniku i njegovom zaleđu (Konavle) nalazi katolike koji se, gle čuda, osećaju i izjašnjavaju kao Srbi.U kalendaru „Dubrovnik“ za prostu 1898. godinu, štampanom u dubrovačkoj Štampariji A. Pasarića, nalazimo, uz ostalo, i podatak kojim jezikom se u to vreme govori u Dubrovniku i to, stoji u kalendaru, „govor u kući“. Od 11.177 stanovnika Dubrovnika njih 9.713 izjasnilo se da govori srpskim jezikom. Italijanski je koristilo 716, nemački 285, mađarski 384 stanovnika grada. Neki su se izjasnili da govore češki, slovenski, poljski i ruski, ali niko, ni jedan jedini stanovnik Dubrovnika, nije rekao da govori hrvatskim jezikom.

      Избриши
    2. Čista laž (tko bi rekao?). Po popisu iz 1857 u upitniku za popis nacionalnost uopće nije navedena! Nije te opcije uopće bilo,pa odakle tebi sinko mili? Ali ako hoces podatke o vjerskoj pripadnosti u tadasnjoj kraljevini Hrvatsko-Slavonskoj koja je bila dio Habsburske monarhije (koja je obuhvacala sve do Zemuna,bez Istre i Rijeke) broj katolika je bio 71% a pravoslavnih 26%. U kraljevini Dalmaciji koja je obuhvacala i bokokotorski zaljev broj pravoslavnih je bio 31%.A sada jedno kljucno pitanje. Kako vam ne dosadi lagati? (Dobrica Ćosić o laži u "deobama")

      Избриши
    3. Nije tačno. https://archive.org/stream/ethnographiedero01czoe#page/78/mode/2up

      Избриши
  4. pisac Janko Veselinović napisao je roman "Hajduk Stanko" , pisac Stanko.V. rodom je iz Salaša Crnobarskog , u tome mjestu živela je moja teta R. Prišić koja je bila u jako dobrim odnosima sa piščevom bližnjom rodbinom u tom mjestu, vodila me je i u njihovu kuću , dali su mi na poklon tu knjigu sa posvetom

    ОдговориИзбриши
  5. svi ste vi uvrnuti teško je svama komentarisati isto kao što je teško to jest nemoguće je budali dokazati da je budala.iza svega stoje lični interesi samo je pitanje šta je čiji interes.Svi bi mi voljeli da smo najljepši,najbolji ,najjači ,najbogatiji,najpametniji......da smo kraljevi ,prinčevi,poglavari,bogovi,presjednici,pape,sveci.............rizikovaćemo,osmislit ćemo sve i svašta.Dobro je što postoje zapisi da ako možemo nešto da naučimo iz njih a ne da se poistovjetimo snjima.Život je kratak i treba ga proživjeti a ne slijepo slijediti tudje interese.

    ОдговориИзбриши
  6. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  7. U kojim to "knjigama Austro-Ugarske" ste našli ovaj podatak? Najlakše je samo navesti "u knjigama Austro-Ugarske" i to je to, to je kao da netko piše esej na temu "Zločin i kazna" od Dostojevskog, a u eseju ne napiše ni crticu o autoru.
    Koja to knjiga? Gdje je ta knjiga nađena? Ništa. To je mogao bilo tko falsificirati.

    Vi, gospodine autore tvrdite da Hrvati nisu imali hajduke? Znači, cijeli svijet priznaje Ivu Senjanina, Mijata Tomića, Petra Mrkonjića, Ivana Bušića i ostale kao hrvatske hajduke, samo ste se Vi našli pametni da kažete kako Hrvati nisu imali hajduke, heroje... besramno se usudite napisati: "Да напоменемо да "Хрвати" нису имали хајдуке а да су хајдуци по Далмацији и Истри били Јанковић Стојан, Сењанин Иво, Смиљанић Илија, Иво Голотрб, Комнен Барјактар идр....".
    Iz vašeg pisanja ja ne mogu izvući nikakav drugi zaključak osim da ste jako neinformirani, skloni predrasudama i onome što vam se kaže tumačite kao neoborivu istinu. Jednom riječju-Vi ste kao ovca.
    Kad već pišete o Grgi Anđeloviću, što onda ne napomenete da je Grga u početku bio pravaš i vatreni hrvatski domoljub? Da, da, on je, iako kasnije opredjeljeni četnik i anti-hrvatski političar, prije svoje "transformacije" bio tajnik Starčevićevog HSP-a i urednik časopisa Hrvatska kuna. Sad, kakav je bio tijek njegove preobrazbe od vatrenog domoljuba o smrdljivog četnika se ne zna.

    Mene uopće ne brine niti me na bilo koji način ljuti ta vaša arogancija, ali me jako brine kako tumače ljudi koji ovo čitaju, nadam se da ljudi nisu u potpunosti izgubili zdrav razum i koliko-toliko objektivnosti.

    Pozdrav svima

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hrvoje Hrvatinić:Današnji “hrvatski narod” je veštačka kreacija Rimokatoličke crkve, unapred zamišljena kao instrument jednog zločinačkog projekta, utemeljenog na težnji da se srpski narod uništi unijaćenjem, pokatoličavanjem ili potpunom fizičkom likvidacijom,kako više ne bi predstavljao prepreku daljem vatikanskom prodiranju na istočnoevropske prostore, pa i dalje do Crnog mora.U JESEN 1955. godine u jednom govoru prema pisanju “Hrvatskog glasa” najveći tadašnji Hrvat dr Juraj Krnjević je rekao: “Pre jedno 120 godina Hrvatska je bila vrlo malena: Zagorje i okolica, to je bila Hrvatska… Onaj kraj gdje se govori “kaj”, to je Hrvatska…”Svojevremeno je Božidar Violić, najcenjeniji hrvatski pozorišni reditelj, u intervjuu zagrebačkom “Globusu”, objašnjavajući probleme sa kojima se susreće zbog svog “nacionalno nekorektnog” jezika, sa ponekim srbizmom, rezignirano zaključio: “Mi Hrvati smo ionako sklepan narod.”…

      Избриши
    2. to što ste rekli je velika laž. Hrvoje to nikad nije rekao. Ali vi imate kompleksi niže vrijednosti. Nemate povijest, Turci su vam karali žene 500 godina, žao mi vas je. E moj Turci, pravoslavni Turci

      Избриши
  8. Zanimljivo, nema tumačenja historije, samo lupaj brale !

    Ali još jedna sitnica je previđena u ovoj pizdariji od bloga - Hercegovački i dalmatinski "hajduci" su sebe nazivali "uskoci", takođe su ih tako nazivali lokalni seljaci Pravoslavci iz Dalamcije i Istočne Hercegovine.
    Dakle, Hajduk nije ime koje je prizišlo iz lokalnog "srpskog pravoslavnog ili katoličkog" puka, jer bi Srbi tom klubu dali ime "Uskok" a ne "Hajduk".

    ОдговориИзбриши
  9. Ускоци су у старијем памћењу Срба Далмације , а у то вријеме када је основан Хајдук у народу је коришћен термин хајдук . Међу најпознатијим хајдуцима у Далмациј био је Србин Тодор Медић , звани Тодор Страшни из Бјелине у Буковици .

    ОдговориИзбриши
  10. KADA SE SVE SABERE HRVATI SU VATIKANSKO SEKTAŠKA MUTANT DEČICA

    ОдговориИзбриши
  11. je.. nam pas majku kretensku Srpsku, sto vam nismo presudili kada smo mogli!

    ОдговориИзбриши
  12. Da li ste normalni?! Srbi,Hrvati...?Marionete i konjusari velikih carevena! Jedinu priliku kad ste dobili dabudete veliki narod,upropastili ste! Cukununuci ce nas proklinjati zbog tog sovinizma,koji nistanije drugo nije,do bolesni nacionalizam i domoljublje.Stidite se!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jedini pametan komentar.Našle se sluge bahatiti koji je bolji.Pseta obična i jedni i drugi.

      Избриши
    2. polako nestajemo i jedni i drugi tako da uskoro niko nece ni citati ovakve komentare bicemo neki narod koji je zoveo tamo negde nekad da bi postali niko bolje ljudi da pravimo decu jer nije bitno kako se ko zove i koje je vere vec sta u kolevki spava ko dece ima moze da bira kakvu ce istoriju napisati zato svima nama zelim da deca nam se radjala pa da ih u miru ucimo da neubijaju nikog da budu ljudi da pomazu jedni drugima da nebudu sluge a i da nemaju sluge ionako smo jako kratko na ovom svetu ...bog sve zna i vidi i niko nezna koje je bog vere...srecno svima kad odemo bogu na istinu .

      Избриши
  13. Kada narod zivi 500g u mraku bez umjetnosti,renesanse,baroka,secesije,knjizevnosti..navikao samo na nabijanje na kolac i pravo prve bracne veceri aga,ne preostaje mu nista drugo nego izmisljati povijest i "cinjenice".Tako je i Vuk Karadzic (koji nije cak uspio upisati ni BG gimnaziju) vrsljao po Hrvatskoj i krao knjizevna djela i srpčio sve i svašta za racun ministra propagande u Becu Kopitara (ne bi li ih oteo Rusima).Inace covjek nepismen iz nekakve gudure u Sandzaku. 250 g prije njega hrvatski isusovac objavio gramatiku hrvatskog jezika,a Vuk sve prozvao srpskim jezikom,a kada je taj jezik uvodio u Srbiju skoro ga ubiše zbog "novotarija".Tada su Srbi pricali nekom verzijom ruskocrkvenopravoslavnog jezika koji danas 99% Srba sem popova ne razumi. S druge strane knjizevno djelo Judita splitskog Marka Marulica "hrvackog zacinjavca" danas bi razumilo 99% Hrvata. A sam na proslovu pise da je knjiga u "versi harvacke". Cosic je u knjizi Deobe dobro opisao srbsko laganje

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. 400 a ne 500 godina.
      Pravo prve bračne noći se obično završavo ubijanjem age te stoga je i došlo do promena prezimena i slava (a kod nekih i veroispovest) a po ispitivanjima haplogrupa u procentima u sadašnjoj srbiji ima 9,7% (630,500 hiljada) a u hrvatskoj 6,3% (126.328 tisuća) te famozne maloazijske krvi koju nam svi natrljavaju na nos, većina tog naroda su cigani, bugarizovani srbi ili šiptari, gde si ti video turčina sa plavim ili zelenim očima, riđom ili plavom kosom i bledim tenom?
      Drugo, od like pa do kosova i metohije i raške se protežu dve haplogrupe koje su poznate za starosedeoce ovih prostora, južnih i severnih dinarida, ta krv se može naći kod čeha, poljaka, rusa, ukrajinaca, belorusa pa i kod nekih skandinavaca, i svima njima je poznato da su oni došli sa ovih dinarskih prostora a ne sa jebenih karpata ili indije.
      Treće, Vuk Karadžić je propast živa za srbe, srbi su imali svoje pismo i svoju azbuku koju je Savo Mrkalj reformisao pre Vuka, no ovaj je otvoreno radio na uništenju jednog naroda u službi ''gospode'' koja je docnije stvorila ''lijepu našu''. Verzija jezika kojom su se služili srbi od like pa do KiM pa i šire je starosrbski jezik kasnije prozvan i staroslovenski ili slavjanica, ima ostataka u pisanom tragu na starim hramovima i toponimima pa i po današnjoj hrvackoj, bosni, hercegovini ... a srbi otvorenih očiju znaju se služiti tim pismom. Inače po vašim povjesničarima ime hrvat nije slavjanskog podrjetla iako imate krvi slavjanske isto koliko i srbi.

      Избриши
  14. Prvi hajducki grb (sa sahovnicom kakav je danas) izvezle su casne sestre klarise gdje je bila sestra jednog od osnivaca Fabjana Kaliterne. Iako je austrougarska zabranjivala nacionalne oznake,sve vezano uz hajduk je vezano uz hrvatstvo. Npr osnivacki akt koji se cuva u Zadru gdje je bilo namjesnistvo austrije za dalmaciju,u pravnom aktu o osnivanju 1911 pise doslovno "osniva se hrvatsko-nogometni klub hajduk u spljetu".Dokument se cuva u narodnom muzeju u Zadru. Svi zapisnici tog vremena Hajduka imaju hrvatski grb u zaglavlju. Opereta kraljica baluna 1926 (za vrime SHS) izvodi se sa hrvatskom sahovnicom na grudima. Valjda bi karadzorde ili koji je vrag tada bio kralj u bg tada reagirao da je bio srpski.

    ОдговориИзбриши
  15. Prvi hajducki dres sa sahovnicom nije bio 1941 u ndh (koju hajduk nije ni igrao jer nije priznavao da se dalmacija daje italiji) nego je hajduk imao grb na dresu u sezoni 1939-40 kada pobjeduje unutar banovine hrvatske (koja je tada obuhvacala zemun i boku kotorsku) unutar SHS. Sva sreca da google sve pamti pa se vase lazi mogu provjeriti. U dalmaciji je osnovana hrvatska drzava,uvijek smo bili katolici i imali kralja 200g prije nego Srbi (prvi hrvatski kralj 925g a prvi srpski stefan prvoovencani 1217g koji je btw krunjen papinom krunom iako je podjela na katolike i pravoslavne bila 1054 god!).Bizantski pisac Porfirogenet pise kako hrvatski kralj tomislav kod tuzle spasava raskog kneza zahariju od bugara i pruza mu utociste. Potom hrvati u bosni porazise bugare tada najjacu silu tog doba. To ne pise papa neg pravoslavni car pisac porfirogenet

    ОдговориИзбриши
  16. Grga Anđelinovic dok je bio predsjednik hajduka bio je zastoki pravas. Uredjivao je u Splitu i Zadru list Hrvatska. Bio je clan "milinovaca" unutar stranke prava. Zestoki domoljub,taman po mjeri Hajduka. Seljenjem u Zg mjenja politicku opciju (kao i Ivo Andric koji dok je mlad bio,u svim dokumentima se u gimnaziji izjasnjavao kao Hrvat,uostalom skolovan je u sjemenistu u Travniku)i postaje zestoki jugosloven i unitarista (ne Srbin). Dakle,laz je da je dok je bio predsjednik Hajduka Grgo bio jugosloven (kamoli Srbin). To ne bi ni mogao biti u Hajduka jer hajduk je hrvatsko nacionslisticki klub. Pozicije diplomacije,dobre plaće,ministarske fotelje,stana,i druge pogodnosti kao i kod Ive Andrica ucinise od ovoga hrvatskog domoljuba jugoslavensku nistariju.

    ОдговориИзбриши
  17. Srbi u Dalmaciji do 18 stoljeca su nepostojeci. Radi se o pravoslavnim vlasima koji pod utjecajem bg politike (nacertanije) i popova utkupljujuci od carigrada zlatnicima (kralj u bg) pravo na sve pravoslavne u RH i BiH te svojevoljno mjenjajuci ime pecke patrijarsije u spc 1918 kralj srpci sve u 16 pravoslavne vlahe iako u kupljenoj dozvoli od carigrada jasno pise da su dalmstinska i crnogorska eparhija samostalne,bg ih prisvaja i jos van kanona imenuje patrijarha za njih. Samo letimican pogled na pravoslavne crkve u dalmaciji pokazuje da su to prijasnje katolicke crkve,npr manastir krka i dandanas ima katolicki zvonik (ex. Samostan glagoljasa koji pred turcima sa krke bjeze u zadar),ili sv.jovan kod benkovca bivsa katolicka crkva sv.ivana..ili npr sv.ilija u zadru koju je katolicka crkva poklonila grckim trgovcima (kasnije prisvojila spc..) itd itd..

    ОдговориИзбриши
  18. O tome da je dubrovnik navodna "srpska sparta" dovoljno govori podatak da pravoslavni u Dubrovniku nisu smjeli prenociti,tj do vecernjeg zvona u 19h morali su svi napustiti grad. To je bilo cijelo vrijeme dubrovacke republike sve dok ga napoleon nije na prevaru osvojio i ukinuo dubrovacku republiku (napoleon je zatrazio da mu otvore grad da se vojska opskrbi i odmori,a ovaj potom na prevaru osvojio Du). Pravoslavlje je glavna odlika srpstva a koliko su drzali do njega Dubrovcani su jasno pokazali. Kroz povijest od srednjeg vijeka,od Urosa i Nemanjica do Vucurevica 1990 destak puta ga cetnicka cizma pokusala osvojiti,ali bezuspjesno. Nece ni ovaj blog lazima nakon svega toga

    ОдговориИзбриши
  19. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  20. Hahahaha...dobro vas je opisao Dobrica Ćosić.

    ОдговориИзбриши